BEOGRADSKI SAJAM ružniji i naravno veće kvadrature (za idavanje) – BELGRADE FAIR uglier and wider (for rent)
Beogradski sajam veći i lepši
Ukoliko postanu novi vlasnici Beogradskog sajma, konzorcijum italijanskog „Riminija” i kompanije „Verano motors” će u modernizaciju i izgradnju novih hala uložiti više od obaveznih 35 miliona evra, izjavili su juče predstavnici „Riminija”. Rekonstrukcija će trajati najviše tri godine, a u ovom kompleksu sigurno će biti zadržan sadašnji izgled hala 1, 2 i 3, rekao je Edvard Mijić, arhitekta studija GPM iz Hamburga, predstavljajući koncept razvoja novog sajma.
Posle rekonstrukcije, kako je planirano, izložbeni prostor će biti udvostručen, dok bi ovaj kompleks trebalo da dobije i nove upravne zgrade, saobraćajne prilaze, novu modernu pasarelu i dva podvožnjaka ispod železničkih šina.
AKO BAŠ HOĆETE PROČITAJTE OVAJ ČLANAK DO KRAJA . . .
——————————————————————————————————————————————–
BEOGRADSKI SAJAM je konačno prodat od strane ovih jadnih vlasti, koje u njemu ne vide mogućnost da i sami zaradjuju na sajmovima. Radije se odluče za prodaju takvog kompleksa nego da ga drže u vlasništvu grada Beograda ili države Srbije kao jednu sigurnu investiciju. Ovako su prepustili Sajam promenama koje će halapljivi investitor odmah da izvrši a sudeći po odvratnoj slici gore biće to najružniji sajam na Balkanu.
Naš “dosadašnji” Sajam je imao neki identitet (Tom Mejn ga ne vidi ni u Beogradu) koji je, ako ništa drugo, bio prepoznatljiv po Hali 1 koja je ušla u istoriju rokenrola u nekadašnjoj Jugoslaviji (prva gitarijada) kao i u istoriju džeza iste te Jugoslavije (gostovanje Louisa Armstronga 1959). Ona je ušla i u istoriju graditeljstva velikih hala po Jugoslaviji. To je jedna reminiscencija poznate Palate sportova u Rimu Pjer Luidji Nervija, i po mom nekom shvatanjau treba da ostane spomenik graditeljstva. Taj današnji neprivatizovani Sajam ima i neke veće prospekte za hodanje i komunikaciju i dosta slobodnog prostora za različite izložbe na otvorenom. No gledajući ovo rešenje čini se da su sajamske hale podignute i sa jedne i sa druge strane onog lepog velikog prospekta (štedljivi iitalijani eh). Šta će onda biti s aonim ogromnim prostorom iza ako se sve ostale hale poruše? Naše kratkovide političare to očigledno ne brine, ili možda znaju nešto što mi ne znamo? Mođda su tu neki placevi za “nekoga”? Ko zna, treba videti celu proceduru i učestvovati u njenom obaranju, ako je loša po nas.
Uopšte uzev tri sajamske hale sa beogradskog sajma su važne i po tome što su to retke gradjevine sa krovom u obliku pravoizvodnih ravni. Takvih krovova imamo malo i to su baš ti sajamski krovovi. Još jedan takav krov je i onaj Hale “Pinki” u Zemunu (koja tavori sama i napuštena). Ti objekti treba da su pokazne vežbe studentima gradjevinske struke u vezi sa “primenom pravoizvodnih površi u gradjevinarstvu”. Na arhitektonskim i gradjevinskim višim i visokim školama u Srbiji se ovaj segment izučava i kroz istoriju arhitekture, kroz konstrukcione sisteme pa čak i kroz nacrtnu geometriju i projektovanje. Ova tema je dosta zastupljena dakle u toj našoj struci a mi bi da srušimo pokazne primere?!?!?!?
U pomenutom članku je obećano da se Hale 1, 2 i 3 neće rušiti a da će sve ostalo biti srušeno. No sa ovog gornjeg primera nešto baš i ne prepoznajem Hale 2. i 3., tu je samo Hala 1. a okolo nje puno malih štrumpfova, sve nalik jedan na drugi, vojska malena.
Setimo se samo koliko je bilo polemike u novinama oko toga da Zavod za zaštitu spomenika nije uspeo da se izbori sa direktorom Sajma koji je negirao da sve tri stare hale treba da ostanu u prvobitnom obliku i čak poništavao odluke gradskih vlasti SAMOVOLJNO. TO je bio neverovatan primer samovolje ljudi sa vlasti. Direktor SAjma se ponašao ka da je Sajam njegov a ne dobro od opšte-društvenog značaja. I što je najgore Zavod ga je slušao?!
