Jedna ružna kuća – Who cares for the author of this
Čuvene rugobe iz 60-tih, 70-tih i 80-tih godina u JUGOSLAVIJI koje danas svuda kvare okolinu.
Pogledajte samo ogroman hodnik koji zvrji prazan i to naročito ga zamislite kad se zatvore sva vrata po sobama. Spavaća soba dodiruje dnevni boravak tako da je buka prisutna za vreme spavanja. Kompaktna osnova ali predimenzionirane sobe. Prizemlje ali jako nedefinisano. Loš ulaz.
Tipična kuća kakvu “vole” ljudi koji žive na selu, da ne kažem seljaci, poljoprivrednici. Koliko ste samo puta u svom životu ušli u ovakvu kuću? Mnog puta i zgadili se grobne hladnoće ovog hodnika jer oni se svi nabiju u kujnu, tamo se greju i kuvaju na Smederevac a ostale sobe hladne, jer Bože moj, to je dobro za život.
Ne znam zašto na fakultetu postoje ocene i rang kvaliteta kad kasnije u životu imate ovakve rugobe. Da li to arhitekte jedva čekaju da pokažu svoju najružniju stranu nudeći ovakve projekte na prodaju? Da li arhitekte imaju svoju negativnu stranu? Da li smo mi projektanti istovremeno Dr. Džekil i Mr Hajd?
Mislim da se ovde radi o popuštanju investitorima koji samo produžuju svoj nezdravi život u ovakvim hladnim objektima. Projektanti su tu samo da im 2udovolje”. Oni će na sve da pristanu samo da bi prodali projekat. Evo ovakav projekat se prodaje a onakav Pedje Ristića čami po policama.
