Baština JUGOSLOVENSKE ARHITEKTURE breme ili obaveza?

Pre ove današnje staklene, klozetske i metalne arhitekture koja veoma agresivno ruši naše nasledje i kvari okolinu i raste kao rak rana svih naših gradova, postojala je takozvana jugoslovenska arhitektura. Premise te arhitekture su se bazirale na sasvim drugim premisama i zakonima. Zakon o izgradnji u toj nekadašnjoj državi je bio mnogo rigorozniji. Pravila projektovanja su bila sredjena u normativna akta, dimenzionisanje prostornih jedinica je uvek bilo racionalizovano zbog štednje ali komotno za život i rad. Postojala je jedna ogromna energija stvaranja nekog samosvojnog jugoslovenskog stila u bilo kojoj vrsti objekta ili prostorne namene. TO se odražavalo na brojnim (može se reći stotinama godišnje) seminarima , simpozijumima ili savetovanjima. Tamo se razmenjivala iskustva na celokupnom prostoru te bivše države i sa tih savetovanja se odlazilo sa nekim rezultatima. Na osnovu njih dosta je učinjeno za masovnu produkciju stanova (današnja vlast je još na nivou raspredanja priče po sistemu Baba se češlja), prostorni planovi su se donosili za celu ondašnju državu pa onda po republikama. Ti prostorni planovi su bili posebna priča. Studiozno uredjeni i obradjeni na tebi je samo da ih ispoštuješ. Ne postoji oblast Jugoslavije da nije bila obradjena prostornim planom. Znalo se kako će se zidati u turistikim predelima, znalo se kako u gradskim predelima a kako u ruralnim a znalo se kako i obeležiti spomenička mesta. Na svim nivoima je postojala neka razmena podataka, arhitekte nisu bili usamljeni tipovi već deo zajednice i timova. Urbanisti su bili u potpunosti uposleni jer se zemlja razvijala, danas mislim da je je ta struka zapostavljena NAMERNO. Ovoj vlasti koja razmišlja prmitivno-kapitalistički ne odgovara dobar prostorno-urbanistički plan Srbije već joj odgovara HAOS. U HAOSU može da se gradi, zaradjuju pare na gradnji, otimaju porezi za dozvole i sve ostalo iz djiapazona mafijaškog delovanja. Koga još brine nadovezivanje na nasledje bivšeg sistema ?

Pa evo nas je briga na ovom sajtuliblogu. Ako niko neće da piše o tome Ja ću.

NIKOGA U OVOJ DANAŠNJOJ PRIMITIVNO-KAPITALISTIČKOJ DRŽAVI NIJE BRIGA ZA ARHITEKTONSKO NASLEDJE PRETHODNE DRŽAVE JUGOSLAVIJE. NIJE IH BRIGA JER IM ODGOVARA HAOTIČNO STANJE, GDE SE LJUDI OSEĆAJU NESIGURNO I BEZ NOVCA KAKO BI ONDA PREKO TAKOZVANIH “JAVNIH RADOVA”, STANOVA SA NISKOM CENOM I OSTALIH GLUPOSTI KOJE NAM PLASIRAJU PREKO “NJIHOVIH” MEDIJA MOGLI DA UPRAVLJAJU NAŠIM ŽIVOTIMA. KAD STE ZADNJI PUT ČULI ZA NEKO SAVETOVNAJE O BUDUĆNOSTI SRPSKE ARHITEKTURE ILI O PROPISIMA OSVETLJENOSTI STANOVA I KUČA ILI O HOTELIJERSKOJ IZGRADNJI U SRBIJI ILI BILO ŠTA.

Današnji simpozijumi su sa temama potrošnje gradjevinskih materijala odredjenih firmi sa zapada ili kako da nam uvale loš materijal a i da mi glupi Srbi to stvarni i usvojimo. Najsvežiji je primer firme KNAUF i njenih bednih gipsanih ploča koje su u nekadašnjoj JUGOSLAVIJI imale marginalni uticaj. Danas možete primetiti da se zidaju unutrašnji zidovi od tankih gipsanih ploča firme KNAUF (naravno) koji izmedju nemaju ništa (probajte da ukucate ekser u takav zid).

Drugi primer je staklo. Uništava se sistematski najveća srpska staklara zarad njihovog uvoza bezvrednog ali skupog stakla iz europe. Inače sad staklo služi i za oblaganje fasada, ne više samo za prozore.

Pogledajmo upotrebu crepa kao osnovnog pokrivačkog materijala na prostoru cele nekadašnje Juge. Crep je danas prokazan i izbačen, veliča se ravan krov o čemu je dosta ovde pričano i raspredano.

Fasadni zidovi ne postoje jer se na fasadama pojavljuju metalne ploče, keramičke ploče i staklo. Fasada je ravna i bez ikakve plastike. Prozori su utopljeni u masu ravne fasade, nemate čak ni lim kao okapnicu.

Oblici zgrada su primitivni, najčešće pravougaoni bez ikakvih ispusta u prostor, bez markantnog ili bar prepoznatljivog ulaza u objekat. Javni objekti su uvek po pravilu u staklu (stvarno mislim da takve nazovi “pametne” zgrade troše više energije) a stambene su skoro u pravouganim oblicima bez velikih iskakanja lodja ili balkona u prostor. Obično te nove zgrade nemaju u prizemlju ni nadstrešnice za prolaznike. Pobogu nadstrešnice su valjda savladane staitčki kroz istoriju arhitekture ili se to čini da su današnji investiori bednici?

Krovovi su po pravilu ravni Zašto, niko ne zna. Ne vidoh ks kro odavno po Beogradu.

Nesrazmerno velika spratnost ponekad kvari okolinu.

Sve u svemu jasno je da današnja arhitektonika zgrada se uopšte ne nadovezuje na nasledje jugoslovenske arhitekture ni po kom osnovu. To je jedna autohtona, vanzemaljska arhitektura zbog koje ovaj blog i postoji. Vanzemaljci su medju nama i kvare nam okolinu i štete ugodjaju gledanja arhitekture. Ko bi još gledao u staklenu fasadau i vedo sebe? Ne želim da vidim sebe nego neki lep prostudiran izgled i raspored. Želim da vidim pristojnu spratnost koja ne štrči i ne kvari okolinu. Želim da fasadu postanu neprobojne na bačeni kamen i želim da vidim veliki broj prozora na fasadam različitih dimenzija. Želim da se kuna i kupatilo vetre prirodno i da zid ne bude šupalj. Da li je to mnogo?