(Smrdljivi) Zadah nebrige za spomenike kulture
Odlično intoniran naslov o NEBRIZI za našu kulturnu baštinu. Lično sam dodao i epitet SMRDLJIVI jer odgovara tome. Taj zadah se širi Srbijom iz više razloga.
OŠTI HAOS koji vlada u svim domenima kulture u današnjoj Srbiji “pred vratima europe” i to samo zahvaljujući vlastima koja više brine o tome kako da udje u europsku zajednicu nego o samoj Srbiji a kamoli njenoj kulturi i baštini. To se ogleda u svemu. Pogledajte samo arhitekturu od stakla i metala koja se ničim nije nadovezala na prethodne autore i ničim se ne vezuje za našu kulturu stanovanja i rada, pogledajmo muziku koja vrvi od iranskog naricanja do tehno kulture koju nam je propisao još Djindjić (sam je rekao da ta kultura tehno igranki treba da bude glavni muzički pravac). Vidimo slikarstvo koje je potpuno zamrlo jer slikarima nije data ona sloboda kao u prethodnom komunističkom sistemu vrednosti. Da nema još živih umetnika iz perioda postojanja Titove JUGOSLAVIJE mi ne bismo imali ni slikarsku scenu. U književnosti imamo preplitanje politike odnosno književnost se i razara tako što se unosi razdor medju pisce a to je na našem primeru takozvani proeuropejci protiv onih starih bardova koji su preživeli.
APATIJA kod naroda koji svakodnevno gubi posao, nije siguran na svom poslu koji ima i svaki dan mu preti Dinkić da će leteti sa posla radi štednje (pri tom kupuju tramvaje od Španije za osamdeset miliona evra!!!) ne može nikad iznedriti konzumenta kulture koji ide na izložbe, koncerte obilazi sajmove ili čak i kupuje umetnička dela. Današnji čovek ove bolesne tranzicije koja odnosi živote više nego svinjski grip ne može da brine o tradiciji i nasledju. Ovaj proeuropejac samo brine kako da prežiivi i kako da prehrani svoju porodicu. Koga još briga za baštinu?
NEPOSTOJANJE STRUČNIH LICA I INSTITUCIJA po manjim mestima u Srbiji jer naravno sve arhitekte pobegoše za Beograd. Kud ne ostane jedan arhitekta i u ovom mestu i kud se ne seti da se sam pobrine ako ništa drugo nego da se samo o toj kući nešto napiše u lokalnim novinama. Moralo je da piše u beogradskim novinama da bi svi saznali za nebrigu “na lokalu”.
SVE U SVEMU DOBRO JE DA SE BAR CELA KUĆA NIJE SRUŠILA DO TEMELJA KAO NEKE PO BEOGRADU.
