Po meni, a ja sam nekadašnji zaljubljenik u filmove (dok su bili živi Milutin Čolić i Nebojša Djukelić), arhitektura i arhitektonski oblici, izgradjeni ili na papiru, imali su svoju “upotrebnu” vrednost i u filmu, i u slikarstvu i na televiziji.
Kako se to “upotrebljava” arhitektura?
Pa na ovo je lako odgovoriti ako pogledamo bilo koji film ALFRDA HIČKOKA kome je zatvoreni prostor, enterijer, bio najveća inspiracija za pojedine scene užasa. Arhitekturu enterijera je ovaj majstor lepih priča koristio na najbolji mogući način. U filmovima kao što su “Stanar” ili “Psiho” birao je enterijere koji POJAČAČAVAJU napetost u scenama koje dolaze. Setimo se samo snimka stepenica iz “Psiha” ili neverovatne beline i čistog rastera keramičkih pločica u kupatulu gde je Norman “sredio” onu žensku. Ta scena čak odudara od mnogi scena iz njegovih filmova da su neki strani kritičari tvrdili da to nije njegova scena. U filmu “Stanar” stepenište kojim se penje sam stanar je u nekom prigušenom mraku što smao pojačava nače mišljenje o tom čoveku da je negativac, jer on se uvek u svoj stan penje stepeništem tako da ga niko ne vidi.
Osim Hičkoka tu je i Ejzenštajn sa svojom scenom iz Revolucije odigranom an jednom velikom i prostranom stepeništu, koje samim svojim pravilnim rasporedom stepenika samo pojačava užas koji će se dogoditi.
Takozvani “kamerni” filmovi, recimo filmovi LUKINA VISKONTIJA se odigravaju i brižljivo pripremljenoj arhitekturi enterijera koji uvek pojačava ono što se odigrava po scenama iz njegovih filmova. Tu je i BERTOLUČI sa svojim prvim filmovima, “Konformist” i “Strategija pauka” gde je njegov enterijer ustvari eksterijer koji je dosta ogoljen od svega pa i od saobraćaja. Tu ogoljenost eksterijera koji se tako pretvara u enterijer imamo i kod STENLI KJUBRIKA u skoro svim njegovim filmovima ali naročito u jednom njegovom crnobelom filmu gde je on celu jednu ulicu ispraznio da bi dobio jednu neverovatnu scenu.
Arhitektura se, danas, upotrebljava najviše u reklamama. Prilikom reklimaranja pojedinih proizvoda arhitektura iza je ono što pojačava ili snižava ideju korišćenja proizvoda iz prvog plana. Setimo se samo da reklame za pojedine automobile uvek u poslednji plan stavlja ili čistu prirodu ili neki sajensfikšn od zgrade, već zavisno od toga koju ciljnu ideju imaju sa tim kolima. Moda se uvek reklamira u ludo opremljenim enterijerima, eklektičnim ili modernim, već prema onoj robnoj marki koja se reklamira.
Uopšte uzev ta “upotrebna” vrednost arhitekture je ogromna u današnjim medijima a opet u samim medijima ta umetnost doživljava marginalizaciju. Kako je to moguće da ista ta arhitektura negde se “žestoko” upotrebljava a kad treba pisati o arhitekturi nigde nema tih slavnih naših novinara. Oni su samo tu da pljuju pojedine interesne grupe i da traže egzekucije za ovog ili onog. Novinara nigde nema kad treba pisati pozitivne stvari o arhitekturi, o njenim stvaraocima, o istoriji nastanka pojedinih zgrada i tako dalje.
ARHITEKTURA OSIM SVOJE UPOTREBNE VREDNOSTI U MEDIJIMA TREBA DA IMA I PODRŠKU TIH ISTIH MEDIJA KOJI ZAPOSTAVLJAJU NJENU SUŠTINU A TO JE LEPOTA NOVOIZGRADJENOG OBJEKTA ILI LEP IZGLED RENOVIRANIH KUĆA PO GRADU. ZAPOSTAVLJAJU AUTORE VRHUNSKE ARHITEKTURE I PREMA NJIMA SE OPHODE KAO PREMA TEKUĆIM POTREBAMA POLITIČARA. NE USTAJU U ODBRANU RUŠENJA STARIH ZGRADA PO BEOGRADU KOJE ZAVREDJUJU DA OSTANU. NE USTAJU U ODBRANU GRADJEVINSKE STRUKE VEĆ SAMO PO NJOJ PLJUJU, JER JE TO NAJLAKŠE U ZEMLJI SRBIJI ZBOG POTKUPLJIVOSTI OPŠTINSKIH VLASTI. MEDJU NOVINARIMA NE POSTOJI KRITIČNOST I POZNAVANJE ARHITEKTONSKE STRUKE I DO SAD NIKAD SE NISU OZBILJNIJE UPUŠTALI TREBA LI NEŠTO NAMA ILI NE, ALI KAD DOBIJU DIREKTIVU DA NEŠTO “POGURAJU” ONDA GURAJU POŠTO POTO GLUPOSTI TIMA “pokretne pijace” IAKO TO NEMA NIKAKVE VEZE SA STVARNOŠĆU.
Redak primer poštovanja arhitekture, njenih autora i celokupnog okruženja je list “NOVOSTI” čija nagrada je jedna od nekolicine prestižnih koje dodeljuje neki list ili časopis ili neki štampani medij. “NOVOSTI” to rade veliki niz godina i može se reći da imaju prakse u tome svemu. Izbor je transparentan (čak transparentniji od Salona arhitekture) i u svemu zadovoljava sve kriterujume jedne nagrade.
BEOGRAD BEZ ARHITEKTURE 