ATRIJUMSKA kuća, rimsko nasledje bez korena u Srbiji – Atrium housing, roman heritage uninteresting to serbian architects?

Kuća sa unutarnjim dvorištem BAUHAUS

Kuća sa unutarnjim dvorištem MAKEDONIJA

RIMSKA VILA Viminacium 1

RIMSKA VILA Viminicaium 2

KUĆA SA UNUTRAŠNJIM DVORIŠTEM – Atrijumska kuća

Odavno spremam ovaj članak sa namerom da skrenem malo pažnju sa odvratne arhitekture koja se lepo i sigurno razvija po ovim našim gradovima zahvaljujući našim lenjim arhitektima i gradjevinarima kojima je staklo i skeletni AB sistem sve u životu. A takvih sada ima puno.

Elem ovde se radi o tipu kuće koji, po mom mišljenju je POTPUNO NAPUŠTEN i obezvredjen a ima poreklo još u Rimskoj carevini. Ovi krajevi su bili deo tog rimskog carstva i prosto je neverovatno da se to nije primilo medju Srbima. Da li je to baš tako?

Prve tri slike gore su naravno i sami vidite iz unutarnjeg dvorišta Gradske biblioteke na kraju Knez Mihajlove. Naravno da je taj tip organizacije velikih eklektičnih akademski oblikovanih zgrada vidno raširen po Beogradu i tu bi ste vi rekli da je taj atrijumski sistem rihvaćen ovde. Verovatno je zbog same akademske prirode ove arhitekture u startu sve podredjeno tom atrijumskom tipu gradnje i to je jedini razlog. Takvih starih zgrada sa unutrašnjim dvorištem ima puno po gradovima Srbije. To je u redu.

Sledeća slika je jedna vila BAUHAUS škole koja je očigledno raskošna privatna vila i tu se vidi da su Germani, pardon Nemci, prihvatili tu shemu (šemu) i projektovali su ovakve privatne zgrade za stanovanje u tom sklopu. Veoma pohvalno i za samu školu BAUHAUS.

Sledeća je da kažemo “naša” kućica, kućica iz neke makedonske zabiti koja itekako ima lepo prostudirano ulazno dvorište. Svi se sećate filma “Anikina vremena” sa Mirom Stupicom, gde se skoro cela radnja odigrava u ovakvom jednom dvorištu. To je jedna varoška kuća, bogatija kuća, koja ima taj luksuz u obliku ovog veliko dvorišta.

Poslednje u nizu su fotografije Rimske vile iz VIMINACIJUMA u Srbiji gde vidimo potpunu restauraciju jednog koncepta Rimske vile sa velikim atrijumom, unutrašnjim dvorištem, koje daje posebnu draž ovom pre svega stambenom objektu. Izvanredna rekonstrukcija davno prošlog koncepta stanovanja kad je unutrašnje dvorište bilo centar dogadjanja u privatnim kućama antičkog doba.

E sad posle ovo malo primera ali koji dosta govore o ovome, pitamo se ZAŠTO TAJ KONCEPT NIJE PREŽIVEO VEKOVE I PRIMIO SE U OVIM KRAJEVIMA? jjEDNOSTAVNO PITANJE ALI, REKAO BIH odgovor će biti teško naći. Možemo samo da nagadjamo.

1. Pretpostavljam da gradnju ovakvih objekata u vreme rimske carevine na ovim prostorima nisu pratili planovi, a ako su i postojali mi ih nemamo kao dokaze. Ovakve vile gradili su bogati Rimljani pa pretpsotavljam da oni priprosti “gradjani Rima” nisu ovo sebi mogli da dozvole pa je i to jedan od razloga zašto taj koncept nije preživeo vekove a mogao je.

2. Arhitekti tog doba, graditelj, bolje reći, su ove planove stvaralai na licu mesta i imali su samo konceptualne skice kod sebe, sve ostalo je radjeno na licu mesta. Ovakve planove su donosili iz Rima ili od preko bare i to su tamo i vraćali. Kako mi da znamo kako je izgledao plan takve kuće kad ga nemamo?Jedan od razloga što se ovaj koncept izgubio je i sam graditelj, arhitekta ili slična neka reč koja nam objašnjava čoveka tog antičkog doba bez volje da ostane ovde i raširi svoju ideju u samom narodu. Kao da je je taj raspored i bio samo rezervisan za bogataše Rima.

3. Tip gradnje koji je pratio ovaj koncept postoji i dan danas, cigla, neki beton, drvo i moćni crep. Znači sam način gradnje NIJE KRIVAC zašto ovaj koncept nije zaživeo. Ovaj način gradnje postoji i dan danas ovde. NEVEROVATNO ALI ISTINITO. I da Srbi nisu naučili neke od tih kerefeka koje stvaraju taj stil?!?!? Smešno.

OVO JE VEOMA VELIKA I ŠIROKA TEMA I JA SAM RAD DA O TOME PIŠEM ČESTO TAKO DA ĆETE TOGA VIDETI DOSTA. OD PRIMER, PREKO SAVETA, SKICA I NA KRAJU MANJIH PROJEKATA. SVE U SVEMU JA OVAJ KONCEPT PODRŽAVAM I VOLIM JER TO UNJUTARNJE DVORIŠTE, ATRIJUM, STVARA NEKU INTIMU, IZDVOJENO OD OSTOG SVETA I OMOGUĆAVA DA SE ZAISTA U SVOJOJ KUĆI OSEĆATE KAO NA SVOME.

Prošlo je 50-tak godina one JUGOSLAVIJE kad ovog koncepta uopšte nije bilo ali ga je bilo u naznakama. Teško je reći ovo ali ja ću reći, promovisaću ovaj koncept ovde jer ga lično volim i ne razumem zašto ga većina arhitekata ne promoviše kroz svoje projektovanje manjih vila i kuća. Ovo ne moraju da budu luksuzne vile, dokazaću to kroz skice i ideje. To mogu da budu naše svakodnevne kuće koje mogu da osvanu po obodu grada Beograda, Sremčici, Barjaveu, Mladenovcu i slično Probajmo.

Advertisements

2 thoughts on “ATRIJUMSKA kuća, rimsko nasledje bez korena u Srbiji – Atrium housing, roman heritage uninteresting to serbian architects?

  1. Ја сам се једно време заносио мишљу да зидам атријумску кућу, зато што сам затворено двориште схватао као врхунац ужитка – потпуно приватан простор унутар куће, а са неограниченим приступом небу, ако могу тако да кажем. Нисам озбиљно ушао у планирање овог пројекта због одбацивања идеје од стране осталих укућана, тако да ни не знам да ли би трошкови нужно били несразмерно велики, али мислим да овакви подухвати свакако имају следећа ограничења:
    1) потребан је велики плац, како би се унутрашње двориште разиграло. Ако је плац на 1,5 ар земље, мислим да је сулудо и размишљати о оваквом решењу. Онда се добија само светларник, али не и двориште.
    2) због огромног учешћа спољашњих зидова мислим да је грејање проблематично.
    3) Можда би, због свега наведеног, код нас било рационалније направити комплекс објеката који ће на крају формирати атријум (“македонско” решење), при чему се неке просторије можда не би ни прикључивале на неки централни систем грејања (разне шупе, оставе, гараже и сл).
    Са ужитком ћу сачекати следећи прилог о овој теми. Само да напоменем да сам у Бачкој имао прилике да видим нека дворишта која су помало налик на атријумску причу, и обично су то била домаћинства која су некада била веома богата (онда када се тако зидало). Основа би била кућа која би заузела целу дужину плаца ка улици, с тим да би кућа имала велику колску капију (у коју се и улази у оно што на крају испада атријум). Након тога се у дворишту зидају објекти попут летње кухиње са трпезаријом, па онда разноразне девојачке собе између основне куће и летње кухиње… И на крају се добије ефекат о коме се прича у овом члану. Понављам, у питању су била просперитетна и многочлана домаћинства и велики плацеви.
    Поздрав аутору и још једном изражавам одушевљење прилозима на овом блогу!!!

  2. Da, sigurno da je efekat velikog obima spoljnih zidova taj koji odbija ljude da grade takve kuće. Ali kako to da su se Rimljani grejali u tako velikoj kući a mi ne možemo??!?!?

    Dakle ovakve kuće sigurno da promišljeno gradjene mogu itekako da pruže neverovatan užitak “ličnog parčeta neba” i to ne za neku veliku razliku u ceni. DANAS NAŠ SVET GRADI TAKVE MEGALOMANSKE PROJEKTE PO SELIMA I GRADOVIMA SRBIJE DA su oni itekako skuplji od ovakve kuće.

    Inače mislimd a jedno solidno dvorište za ovkavu kuću reba da iziskuje plac od oko 4-6 ari a ta dvorišta da budu minimum 3 puta 3 metra ili manje ali ne manje od 2 puta 2 metra. Mislim da to najmanje dovrište od 2 x 2 metra nije baš svetlarnik a uz širinu soba od 3 metra i primenu “makednoske” kuće imamo neku čirinu uće jedva do 5-7 metara, što je sasvim prihvatljivo.

    Rimska kuća je imala tip pravog atrijuma okruženog sadržajima a naša balkanska kuća je imala dvorišni ulaz što je samo jedna podvarijanta.

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s