Poslovna zgrada u Dobračinoj uprkos starom ambijentu Starog grada

Sramotna je ova zgrada. Sramotna je sa nekoliko aspekata.

REKONSTRUKCIJA STARE ZGRADE. To je jedna posebna priča. “Skromni” investitor nije imao pare da je stvarno rekonstruiše sa zidovima od opeke od oko 50-tak centimetara već je tu lepu staru vilu “rekonstruisao” na turbo-folk način, jeftinom imitacijom od armiranog betona. Jadan je to čovek, inače milioner iz Pariza. Ta “rekonstrukcija” nema ni r od te reči. To je puko, jeftino podizanje novog objekta koji samo liči na prošli. Jedan od glavnih promašaja pri “rekonstrukciji”  fasade ovog starog objekta je glavno pročelje koje je narušeno odvratnom prozaičnom kapijom za podzemni parking. Taj ulaz u parking drastično narušava kompletan izgled tog nazovi starog objekta.

NOVI OBJEKAT. Taj novi objekat moguće je podići samo na opštini Stari grad u Beogradu jer su u toj opštini ljudi sa neverovatnim načelima u gradnji na ovom veoma važnom području grada Beograda. Oni dozvoljavaju rušenja starih kuća kao da te kuće nisu deo nasledj anašeg grada i prošlosti. Kao da su to sve obične zgrade i nikom ne trebaju. Neke nove generacije neće ni znati da su tu psotojale ove lepe stare kuće. Novi objekat je tipičan STAKLENKO beogradski bez ikakvih dodatnih detalja na fasadi od stakla koji je odvratan i običnim prolaznicima. Često tu ljudi zastaju i gledaju najčuveniji promašaj u Siminoj ulici u Beogradu i krste se i ne mogu očima da veruju kakva rugoba je iznikla na mestu one lepotice, koja je i onako srušena bila lepša od ove nove.

UNIŠTENEJ OKOLINE. Podizanjem ove rugobe od stakla investitor, milioner iz Pariza naše gore čovek, neki od gospode Vukobratović, uništio je okoliš i snizio vrednost nekretninama u okolini. Podizanjem velikog broja kvadrata u kraju gde treba da ih je malo ovaj čovek je upropastio cene nekretninama i uništio vizure starih Beogradjana koje su prijale oku. Sad svi prolazimo pored napuštenog (nadam se zauvek) mastodonta koji je svetsko g . . . o od arhitekture.

 

Advertisements

6 thoughts on “Poslovna zgrada u Dobračinoj uprkos starom ambijentu Starog grada

  1. Било би лепо да се позабавите угодношћу живота, а не чувањем старе архитектуре…. приметих кроз ваш блог да размишљате кроз шаблон и да сте веома плитких схватања. Говорите да данас трпамо страну архитектуру код нас, а свесни сте да су све зграде које цените настале искључиво под страним утицајем, пре свега аустроугарским а затим и другим. Уместо пљувања онога што вам се не допада, пробајте да докажете због чега је боље оно што се вама свиђа.

  2. Osim što si mene izvredjao kretenu, ne vidim da si se osvrnuo na temu a to je oblakoder gde mu mesto nije.

    Ti si očigledno od onih “europejaca” koji bi porušili i zadnju lepu zidanu zgradu u gradu a namesto njih posadio staklenike.

  3. “Еуропејци” не претварају све зграде у стакленке…. Скандинавска архитектура је дрвена, холандска шарена али не стаклена; француска поседује доста иднустријског шарма у коме нема пуно стакла, чак више стерилне керамике; немачка има скоро све само не стакло; шпанци се у највећој мери баве урбанизмом, а они као монархија највише чувају стара језгра; Енглеска, сем технолошког дела Лондона, живи у опеци….

    Ја нисам рекао да ми се ова зграда нити свиђа нити не свиђа.
    За мене је ова зграда постмодернистичка. Боље речено лоше изведен постмодернизам из простог разлога што је очигледно да је стари део објекта (кућа Ђорђа Марковића) лажан. Види се да је намерно лажан са различитим материјалима (који не стоје ни приближно како треба нити оним старим, нити оним приказаним на реднеру), тако да, ако су већ решили да је руше, требали су променити идеју и отићи другим путем. Ако занемаримо набројано, зграда је изузетно писмена и обазрива према суседима и чињеници да се налази на углу двеју улица. Нетачно је рећи да је зграда облакодер, јер поседује 7 и повучени спрат, а зграда исте спратности можете наћи у великој мери у околини, ако не онда само за спрат ниже… Зграда не ремети урбанистичке прописе, чак ни оне из седамдесетих.

    Најбољи пример постмодернизма (по мом мишљењу наравно) представља немачки рајхстаг, чију имплементацију, ја се надам, ћемо моћи да видимо на народном музеју ако буде напокон спроведен (обзиром да је требало да буде завршен 2006. а пре тога је реконструисан 1966.). Оригинални постмодернизам можемо увидети и на народном музеју, а можемо се сложити да је он изванредно изведен обзиром да не упада у очи, већ само истиче стари део музеја. Ова зграда је дакле лажни постмодернизам и о њеној архитектоснкој вредности немам високо мишљење, али је чињеница да лежи у старој језгру града и да је писменост зграде у томе што је делимично и на то одговорила (односно аутор и инвеситор).

    Београд има архитектуру. Она је у највећој мери адхок, али таква је каква је. Београд у највећој мери поседује аустроугарску прератну архитектуру, модернистичку, затим модерну и на крају у најмањој мери све оно што се данас гради. Ниједан план нити правац нису довршени код нас. Тако да се не бих сложио ни са насловом блога.

    То што је зграда стара , не значи одмах да је она лепа и вредна. То се до сада доста провлачи кроз ваше изјаве и то углавном прератне зграде, најчешће из тридесетих година.За разлику од вас, ја ценим све материјале у градњи, а надам се отркићима нових. Када критикујем, размислим шта гледам, а не да одмах нападнем чим се појави елемент који није по мом укусу. У крајњем случају, доста зграда које се мени не свиђају сматрам изузетним и вредним, из простог разлога што је укус субјективан, али писменост јединствена.

    Мени није намера да вас вређам. Свако ко је читао ваше постове увидео је шаблон. Једно исто понављате у свему што негативно критикујете.
    Оно кретену није у реду са ваше стране.
    Да не ценим српско већ да сам “еуропејац”, да ли би ме било брига да користим ћирилицу?
    Све најбоље!!

  4. Nije u redu ni ono tvoje “plitkoumno” o mom blogu.

    Što nisi napisao ovako lep komentar pa da čovek ima šta da pročita nego počinješ s vredjanjima. Izgleda da u ovoj zemlji moraš da počinješ sve vredjanjem i psovkama a da onda odmah odgovoriš na to inače te niko ne shvata za ozbiljno.

    Još uvek nisi odgovorio na temu a to je ŠTA ĆE ONAKVA RUGOBA OD STAKLENIKA U SRCU STAROG GRADA A?

  5. Ја сам објаснио зашто је то писмен објекат и да није тотални промашај што се таква зграда нашла у центу, али ви нисте објаснили због чега (понека) зграда која поседује стаклену фасаду не треба да се нађе у центру града. Аргумент ругоба није валидан. Да уопште нема детаља није тачно. Да ли савременој архитектури требају детаљи, је питање за неку другу расправу. Зграда Бигза, Генералштаба и још многе зграде модерне спадају међу најлепше објекте у Београду и немају нити један детаљ на себи, већ суву писменост.

    Нигде не рекох да је плиткоумно већ плитких схватања, што значи да цела прича нигде не улази дубље у проблем. Све се заснива на истом. Нигде нисам употребио псовку. Вероватно је до проблема настало у интонацији при читању коментара.

    Када нападате изглед, причате о томе што зидови нису 50-ак центиметара… Је ли вама боље да носите јакну од по метра дебљине, да је платите скупље, или јакну од пар центиметра дебљине у којој вам је топло у истој мери.
    Слажем се са вама за улаз у гаражу који је могао бити боље решен. Смета вам стакло јер је стакло. Мени не. Стакло рефлектује околину. Рефлектује небо на врху, а стару архитектуру преко пута објекта. не видим проблем у томе. Форма је постављена као одговор углу на коме се налази.

    Заборавих да напоменем да би ово требало да је хотел, тако да ни прича о квадратима не стоји из простог разлога што нису фукнционално исти.
    Саветујем вам да прочитате “Између калдрме и асфалта” Дубравке Стојановић. може вам пружити увид како то да и дан данас постоје уђерице у Београду и како су уопште настале. Каква је то влада била против дизања једноспратних кућа на трговима Београда. Тако да нови квадрати не смањују вредност околним објектима већ дижу стандард. Онај ко продаје губи на цени уколико му је стандард који продаје низак.

    Не разумем још и због чега вам сметају једноставни облици. Чак ни околни обејкти немају украсе. То је данас одлика гастербајстерске архитектуре. Прошло је време украса, данас када је технологија стигла до тог нивоа да свако може да их прави. То је пре имало цену када се знало које Име је радило орнаментику за објекат који гледате. А чак ни тада стамбена архитектура је оскудевала у орнаментици, јер је требало разликовати јавне објекте од приватних.

    Све у свему: рекли сте да је објакт ругоба, турбо фолк конструкција, да је небодер и напљували инвеститора и оне који су га одобрили. Да нема довољно детаља и утицај улаза у гаражу. Да ли мислите да је то довољно аргумената да би и сви ми сматрали како ту није место таквом објекту?

    Е да! Заборавих да напоменем и да је коришћење боја и текако у духу очувања слике о старом граду.

  6. A da priznali ste da ste prvo obraćanje počeli sa vredjanjem.

    Zar neko treba da objašnjava da staklena fasada naružuje lep izgled starina iz centra?
    STAKLO kao gradjevisnki element ne pruža zadovoljstvo oblikovanja kao ostali elementi obrade fasada. Staklena fasada je uvek RAVNA i to je nezaobilazno. RAVNE FASADE NISU FASADE već ravne plohe koje nemaju kvalitet plastičnog izgleda gradjene fasade. To je suv montažni postupak koji daje montažni izgled zgradi.

    Za taj poseban ćošak u gradu je neverovatno da je na mestu te lepe kuće podignuta jedna tako ružna oblakoderska zgrada i upropastila taj kompletan kraj. Vi ne morate da to vidite i može vam se svidjati staklo kao završna obrada ali ima, nadam se, mnogo više ljudi kojima se to ne svidja. Pogotovu što je ovaj kraj narušenih vizura sa ovom rugobom od objekta. Ničim taj dodatni smrad od objekta ne pospešuje razvoj izgleda onog dole. Samo je u totalnom kontrastu na svoju štetu. Inače donji objekat je samo puka jadna replika onog prelepog objekta koji je tu nekad bio sa debelim zidom od preko 50 centimetara. To je sad jadna replika od armiranog betona sa glupim ulazom za garažu na sred prednje fasade.

    JADNO!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s