ZIDOVI KOJI NAS DELE prelepi film o arhitektama i arhitekturi

ZNATE I SAMI DA ČESTO OVDE PRIMEĆUJEM KAKO ARHITEKTE NISU BAŠ NEKI ZANIMLJIVI JUNACI ZA FILM. TO JE LAKO OBJAŠNJIVO JER ARHITEKTURA VIŠE NEMA VIZIONARE, SAMO LJUDE KOJI ODRADJUJU POSAO.

Upravo je to tema ovog prelepog filma koji se zove MEDIANERAS i u kome su glavni junaci čak dvoje arhitekata, jedan čovek i jedna žena, tačnije mladić i devojka.

Iz ove uvodne sekvence koju bih vas zamolio da što pre odgledate dok odvratni jutjub nije taj deo otkrio. Imaju neki opaki metod otkrivanja prema zvuku a bilo mi ga je žao da ga ukinem. Elem ovaj uvodni deo je jako zanimljiv jer lako može da se odnosi na Beograd a ne na Buenos Aires. narator, to je taj mladić-arhitekta, priča nam o tome kako je ludulo u šarenolikosti gradnje jednog prenaselejnog grada u slabo anseljenoj zemlji kakv aj Argentina. Mislim da je ta konotacija tačno primenjiv ai na Beograd koji postaje kao neki Njujork ovih krajeva.

Priča se razvija oko njega i oko nje.

ON živi u tačno prikazanom stanu (imate i plan) i voli kompjutere i gleda da uopšte ne izlazi iz stana a ONA živi u maloj prčvarnici od stana (tačno prikazan plan)  gde drži one lutke iz izloga i voli da ih oblači, to joj je posao od kog živi. Tu počinje fantastična priča kako se oni skoro telepatski otkriju u tom zabludelom i velikom gradu i otkrivamo da ustvari žive jedno ispod drugog u istoj zgradi!?

PRELEP FILM, MALA ŠKOLA O TOME KAKO NE PROJEKTOVATI GRADOVE, KAKO HAOTIČNOST U GRADU USTVARI REZULTIRA I HAOTIČNOŠĆU NAŠEG PONAŠANJA A ISTO TAKO JE TA HAOTČNOST GRADA USTVARI POSLEDICA I HAOTIČNOSTI NAŠIH PROMIŠLJANJA O URBANIZMU I GRADNJI I JOŠ PUNO DETALJA O ŽIVOTU U GRADU. TAKO DA SMO SVI MI, I PROJEKTANTI I STANOVNICI GRADA SMO USTVARI U ISTOM SOSU.

U toku noći su mi se slegle misli o ovom filmu i setio sam se da ipak mi u Srbiji živimo u još gorim gradovima nego što je Buenos Aires. Tamo bar postoje različite zgrade a ovde se kao odgovor na sve prethodne stilove nudi samo jedan stil, STAKLENAC i ništa drugo. Ako to ipak nije staklenac onda je nekakva fasada sa metalnim pločama koja tek izgleda kao promašaj kad se nadje u centru grada. Šteta! Znači li to da smo mi jednolinijski narod  da čak nemamo ni neke različitosti u sebi već samo jednoličnu ideju o zgradi sa staklom na fasadi ili metalnim pločama? Toliko su nam arhitekti pravolinijski da ne možemo da se pohvalimo ni sa različitšću u  glupostima. Nude nam samo jednu glupost.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s