Pre ove današnje staklene, klozetske i metalne arhitekture koja veoma agresivno ruši naše nasledje i kvari okolinu i raste kao rak rana svih naših gradova, postojala je takozvana jugoslovenska arhitektura. Premise te arhitekture su se bazirale na sasvim drugim premisama i zakonima. Zakon o izgradnji u toj nekadašnjoj državi je bio mnogo rigorozniji. Pravila projektovanja su bila sredjena u normativna akta, dimenzionisanje prostornih jedinica je uvek bilo racionalizovano zbog štednje ali komotno za život i rad. Postojala je jedna ogromna energija stvaranja nekog samosvojnog jugoslovenskog stila u bilo kojoj vrsti objekta ili prostorne namene. TO se odražavalo na brojnim (može se reći stotinama godišnje) seminarima , simpozijumima ili savetovanjima. Tamo se razmenjivala iskustva na celokupnom prostoru te bivše države i sa tih savetovanja se odlazilo sa nekim rezultatima. Na osnovu njih dosta je učinjeno za masovnu produkciju stanova (današnja vlast je još na nivou raspredanja priče po sistemu Baba se češlja), prostorni planovi su se donosili za celu ondašnju državu pa onda po republikama. Ti prostorni planovi su bili posebna priča. Studiozno uredjeni i obradjeni na tebi je samo da ih ispoštuješ. Ne postoji oblast Jugoslavije da nije bila obradjena prostornim planom. Znalo se kako će se zidati u turistikim predelima, znalo se kako u gradskim predelima a kako u ruralnim a znalo se kako i obeležiti spomenička mesta. Na svim nivoima je postojala neka razmena podataka, arhitekte nisu bili usamljeni tipovi već deo zajednice i timova. Urbanisti su bili u potpunosti uposleni jer se zemlja razvijala, danas mislim da je je ta struka zapostavljena NAMERNO. Ovoj vlasti koja razmišlja prmitivno-kapitalistički ne odgovara dobar prostorno-urbanistički plan Srbije već joj odgovara HAOS. U HAOSU može da se gradi, zaradjuju pare na gradnji, otimaju porezi za dozvole i sve ostalo iz djiapazona mafijaškog delovanja. Koga još brine nadovezivanje na nasledje bivšeg sistema ?
Pa evo nas je briga na ovom sajtuliblogu. Ako niko neće da piše o tome Ja ću.
NIKOGA U OVOJ DANAŠNJOJ PRIMITIVNO-KAPITALISTIČKOJ DRŽAVI NIJE BRIGA ZA ARHITEKTONSKO NASLEDJE PRETHODNE DRŽAVE JUGOSLAVIJE. NIJE IH BRIGA JER IM ODGOVARA HAOTIČNO STANJE, GDE SE LJUDI OSEĆAJU NESIGURNO I BEZ NOVCA KAKO BI ONDA PREKO TAKOZVANIH “JAVNIH RADOVA”, STANOVA SA NISKOM CENOM I OSTALIH GLUPOSTI KOJE NAM PLASIRAJU PREKO “NJIHOVIH” MEDIJA MOGLI DA UPRAVLJAJU NAŠIM ŽIVOTIMA. KAD STE ZADNJI PUT ČULI ZA NEKO SAVETOVNAJE O BUDUĆNOSTI SRPSKE ARHITEKTURE ILI O PROPISIMA OSVETLJENOSTI STANOVA I KUČA ILI O HOTELIJERSKOJ IZGRADNJI U SRBIJI ILI BILO ŠTA.
Današnji simpozijumi su sa temama potrošnje gradjevinskih materijala odredjenih firmi sa zapada ili kako da nam uvale loš materijal a i da mi glupi Srbi to stvarni i usvojimo. Najsvežiji je primer firme KNAUF i njenih bednih gipsanih ploča koje su u nekadašnjoj JUGOSLAVIJI imale marginalni uticaj. Danas možete primetiti da se zidaju unutrašnji zidovi od tankih gipsanih ploča firme KNAUF (naravno) koji izmedju nemaju ništa (probajte da ukucate ekser u takav zid).
Drugi primer je staklo. Uništava se sistematski najveća srpska staklara zarad njihovog uvoza bezvrednog ali skupog stakla iz europe. Inače sad staklo služi i za oblaganje fasada, ne više samo za prozore.
Pogledajmo upotrebu crepa kao osnovnog pokrivačkog materijala na prostoru cele nekadašnje Juge. Crep je danas prokazan i izbačen, veliča se ravan krov o čemu je dosta ovde pričano i raspredano.
Fasadni zidovi ne postoje jer se na fasadama pojavljuju metalne ploče, keramičke ploče i staklo. Fasada je ravna i bez ikakve plastike. Prozori su utopljeni u masu ravne fasade, nemate čak ni lim kao okapnicu.
Oblici zgrada su primitivni, najčešće pravougaoni bez ikakvih ispusta u prostor, bez markantnog ili bar prepoznatljivog ulaza u objekat. Javni objekti su uvek po pravilu u staklu (stvarno mislim da takve nazovi “pametne” zgrade troše više energije) a stambene su skoro u pravouganim oblicima bez velikih iskakanja lodja ili balkona u prostor. Obično te nove zgrade nemaju u prizemlju ni nadstrešnice za prolaznike. Pobogu nadstrešnice su valjda savladane staitčki kroz istoriju arhitekture ili se to čini da su današnji investiori bednici?
Krovovi su po pravilu ravni Zašto, niko ne zna. Ne vidoh ks kro odavno po Beogradu.
Nesrazmerno velika spratnost ponekad kvari okolinu.
Sve u svemu jasno je da današnja arhitektonika zgrada se uopšte ne nadovezuje na nasledje jugoslovenske arhitekture ni po kom osnovu. To je jedna autohtona, vanzemaljska arhitektura zbog koje ovaj blog i postoji. Vanzemaljci su medju nama i kvare nam okolinu i štete ugodjaju gledanja arhitekture. Ko bi još gledao u staklenu fasadau i vedo sebe? Ne želim da vidim sebe nego neki lep prostudiran izgled i raspored. Želim da vidim pristojnu spratnost koja ne štrči i ne kvari okolinu. Želim da fasadu postanu neprobojne na bačeni kamen i želim da vidim veliki broj prozora na fasadam različitih dimenzija. Želim da se kuna i kupatilo vetre prirodno i da zid ne bude šupalj. Da li je to mnogo?
Odlično intoniran naslov o NEBRIZI za našu kulturnu baštinu. Lično sam dodao i epitet SMRDLJIVI jer odgovara tome. Taj zadah se širi Srbijom iz više razloga.
OŠTI HAOS koji vlada u svim domenima kulture u današnjoj Srbiji “pred vratima europe” i to samo zahvaljujući vlastima koja više brine o tome kako da udje u europsku zajednicu nego o samoj Srbiji a kamoli njenoj kulturi i baštini. To se ogleda u svemu. Pogledajte samo arhitekturu od stakla i metala koja se ničim nije nadovezala na prethodne autore i ničim se ne vezuje za našu kulturu stanovanja i rada, pogledajmo muziku koja vrvi od iranskog naricanja do tehno kulture koju nam je propisao još Djindjić (sam je rekao da ta kultura tehno igranki treba da bude glavni muzički pravac). Vidimo slikarstvo koje je potpuno zamrlo jer slikarima nije data ona sloboda kao u prethodnom komunističkom sistemu vrednosti. Da nema još živih umetnika iz perioda postojanja Titove JUGOSLAVIJE mi ne bismo imali ni slikarsku scenu. U književnosti imamo preplitanje politike odnosno književnost se i razara tako što se unosi razdor medju pisce a to je na našem primeru takozvani proeuropejci protiv onih starih bardova koji su preživeli.
APATIJA kod naroda koji svakodnevno gubi posao, nije siguran na svom poslu koji ima i svaki dan mu preti Dinkić da će leteti sa posla radi štednje (pri tom kupuju tramvaje od Španije za osamdeset miliona evra!!!) ne može nikad iznedriti konzumenta kulture koji ide na izložbe, koncerte obilazi sajmove ili čak i kupuje umetnička dela. Današnji čovek ove bolesne tranzicije koja odnosi živote više nego svinjski grip ne može da brine o tradiciji i nasledju. Ovaj proeuropejac samo brine kako da prežiivi i kako da prehrani svoju porodicu. Koga još briga za baštinu?
NEPOSTOJANJE STRUČNIH LICA I INSTITUCIJA po manjim mestima u Srbiji jer naravno sve arhitekte pobegoše za Beograd. Kud ne ostane jedan arhitekta i u ovom mestu i kud se ne seti da se sam pobrine ako ništa drugo nego da se samo o toj kući nešto napiše u lokalnim novinama. Moralo je da piše u beogradskim novinama da bi svi saznali za nebrigu “na lokalu”.
SVE U SVEMU DOBRO JE DA SE BAR CELA KUĆA NIJE SRUŠILA DO TEMELJA KAO NEKE PO BEOGRADU.
Čega se pametan stidi tim se lud ponosi
Ova izreka je više nego tačna u slučaju ove reklame kao dokaza da se fasade u Beogradu oblažu keramičkim pločama i time stvara mizeran utisak neke kupatilske urednosti šta li. Evo firme dakle koja se time još i hvali, dakle da su njihove ploče na fasadi ove odurne zgradurine. BEOKERAMIKA joj je ime i proizvodi sve vrste pločica i ploča , ali ne kažu za šta je šta. E tu sad stupaju arhitekte na scenu i gle čuda raster i izgled kupatilsih pločica se može naći na fasadi. Time se, valjda, htelo reći da je kuća uredna ili šta, ili da se pokažu sve mogućnosti ovih pločica i ploča. GLUPOST.
Kad vam otpadne prva ploča na glavu setićete se da te pločice (ploče) treba da stoje tamo gde im je i mesto u kupatilu ili kujni. Na fasadi nema mesta pločama od keramike ili kojekakve granitne keramike ili slično. Spojnice sigurno neće izdržati naše velike temperaturne razlike (od -20 do +40) a to što se one reklamiraju kao dugotrajne to pišite kao propalo. Inače taj rasterizovan izgled fasade nije lep za stare gradove kakav je Beograd ali nam se uporno serbvira po gradu, kao da neko iz potaje to zlurado radi, svakodnevno, sve u inat normalnom izgledu grada Beograda.
Dajte nekki primer rasterizovane fasade iz razvijenog sveta i videćete d aje to teško naći jer se arhitekte na zapadu i istoku ovog sveta teško odlučuju na ovako ružan izgled na fasadi. ALi naše arhitekte boli uvo za principe fasadnog projektovanja i na već ionako kockastu ili pravougaonu zgradu dodaju ovaj totlani retro izgled rasterizovane fasade pri tom misleći da će to lepo izgledati.
SIVA GRMZOMORNA ZGRADA LIČI NA SALON AUTOMOBILA ILI MODERNIJI ZATVOR ILI PROIZVODNI POGON. KO BI REKAO DA JE MOŽDA POSLOVNA ILI STAMBENA ZGRADA.
Preuredite brvnaru na nov moderan način – Restauration of an old village house in the mountains of SERBIA 1983
Ovo je samo jedan deo rada nazvanog “MUZEJI NARODNOG GRADITELJSTVA KAO VID ZAŠTITE” od Ranka Findrika koji je on prezentovao na Savetovanju o zaštiti spomenika narodnog graditeljstva daleke 1983. godine u Užicu a ticalo se tog kraja, naročito Sirogojna. Tamo ima dosta napuštenih brvnara i naš svet još tada “proeuropski” orijentisan dodje lepo i sruši dotrajalu brvnaru i pravi rugobu od cigle u ovom lepom kraju. Ovo je bio rad o tome kako stara brvnara može da bude i dalje u funkciji i to na moderan način.
Po njegovom predlogu u prizemlju je boravak kao jedna mala trpezarija sa kujnom, što je u principu dovoljno i na spratu omanja spavaća soba za jednu osobu. Izvanredan mali projekat kako da sve te lepe brvnare očuvamo i pokažemo svetu. No na tim našim planinama neam ni A od autentičnosti objekata jer je tada naš svet to sve porušio i napravio kućerine koje zaista kvare taj lep kraj i pitominu. Te bel kuće kao gradske kvare zeleni okoliš toliko da vas nervira i da se to primeti. Brvnare nisu kvarile okoliš jer su naravno od drveta a ono vremenom stekne neku patinu i stopi se sa okolinom.
Smešan naslov. LUKSUZNI STANOVI ZA ELITU. Kakvu elitu, elita u Srbiji ne može sebi da dozvoli ovakve skupe stanove. Elita neke države nije najbogatiji deo te države ali ovakvim naslovom se to sugeriše. Mafijaši, političari i ostali koji nezakonito zarade ogromne pare odjednom su postali elita. Dosta edukativan naslov za omladinu.
Elem da li ovkva zgrada i pruža neka zadovoljstva za “elitu” kojoj je namenjena? Čisto sumnjam. Jako ravna fasada i pravougaoni oblik ove zgrade ne obećava ništa dobro ni unutra. Ravna fasada sa jednakim prozorima na njoj obećava da su kupatilo i kujna na veštačkom provetravanju. Veoma ravna fasada upućuje na loš raspored soba i nepravilan odnos dnevnog i noćnog kretanja. Verovatno nema ni denivelacije što bi recimo ja lično voleo kao umišljeni pripadnik elite. Veoma ružni i nekomforni balkoni ili lodje ili šta su već. Kombinacija ravnog i kosog krova koja nije dala nikakav specijalan vizuelni efekat ovoj zgradi takodje ne bi trebalo da bude ono što će da privuče “elitu” da ovde kupi stan. Možda je to neka inteligentna zgrada čiji koeficijent inteligencije nismo dokučili a lično mislim da joj je jako mali.
Mislim da budući “elitni” kupci treba da pobegnu od ovakve zgrade i zbog buke oko bazena jer sigurno nekom nećeodgovarati stalno pljuskanje i dranje i kuckanje čaša. U ovakvoj “elitnoj” zgradi stvarno ne vidim da bi bazen trebalo da bude mesto okupljanja njenih stanara. Trebalo je da to bude neki drugi element koji ne smeta ostalima a tera “elitne” stanovnike ovakve zgrade da se druže. Možda je interesantna zgrada da je kupi neka mafijaška grupa pa da tu svi zajedno žive na gomili kao po filmovima.
