Jedna nova pristojna zgrada u Cvijićevoj ulici u Beogradu

PRVO POSTAVIH FOTOSE KOJI SU OD PROŠLOG LETA A ONDA SAM MALO DAO SEBI ODMORA D AIH POGLEDAM I KAŽEM NEŠTO, BILO ŠTA. SLIKAO SAM JE ŠTO MI ZAISTA DOPALA I OSNOVNI RAZLOG JE LEPO PROMIŠLJENA FASADA. DOSTA JE STROGA ALI LEPO OBLIKOVANI DETALJI PROZORA I PARAPETA DAJU NEKI LUDAČKI IZGLED NEKOG TREZORA. KAO DA TU LEŽI BOGATSVO A NE SPAVAJU LJUDI.

Interesantan pristup ako me pitate. Tu je i lepa polukružna zakrivljenost na samom ćošku koja je impresivna jer ostali to rade po principu mnogougla po gradu. Ovde se arhitekta dosetio da ne stavlja mnogougaoni krug u staklu već je to razrešio mnogo bolje, zablenite se malo i otkrićete, što moram aj sve da kažem. NIKAD NIKO OD VAS NIJE OTIŠAO NA LICE MESTA I PROVERIO SVE MOJE IDEJE O NEKIM OBJEKTIMA A ZATIM UČESTVOVAO U DISKUSIJI. TO DO SAD NIJE NIKO URADIO A JA SE HRABRO PRIBLIŽAVAM 1000-TOM TEKSTU.

Šetate li vi po gradu ili samo sedite i gledate televiziju a?

Malo o nagradama lista NOVOSTI (za Arhitekturu)

MINERALNOM VODOM GREJU HOTEL?

MINERALNOM VODOM GREJU HOTEL

KAKAV JE TO NEMORAL?

Koristitiizvor mineralne vode za vodu za radijatore to jest za centralno grejanje? To je ta održiva arhitektura? VELIKA NEMORALNA STVAR PREMA PRIRODI je tu učinjena i nema povratka. Šta kad izvor presuši? Šta ako se tim bespoštednim korištenjem jednog prirodnog resursa poremeti neki balans u prirodi? IMAMO LI MI PRAVO NA TO?

Koji kreten bi doneo takvu odluku? Da li su mineralne vode kad ih ne dirate i pustite da teku u prirodi nešto što je razbacivanej energije? NE TO JE TIPIČNA KRADJA od prirode i jednog dana će nam se ta prirod aosvetiti za to, taj disbalans.

Mi nemamo pravo na to. Mineralne vode su blago jedne zemlej a mi nemamo pravo da ih uništavamo i zaustavljamo njihov dalji tok. JEDNSOTAVNO TO NIJE PRIRODNO!

A šta rade privatni investori kad ih niko ne gleda? Nazovi remek dela srpske gradnje daleko od očiju javnosti

 

СЛОЖИЋЕТЕ СЕ ДА ЈЕ ОВО ХОРОР АРХИТЕКТУРА. ПРЕДЛАЖЕМ ДА ОД САДА ШАЉЕТЕ ФОТОГРАФИЈЕ НЕКИХ ХОРОР АРХИТЕКТУРА КОЈЕ НИЧУ У ВАШОЈ ОКОЛИНИ. ПОСТАВЉАМО ОДМАХ ТАКВЕ ФОТОСЕ УЗ ПРОГРАМИРАНУ ГРДЊУ ЈАДНИХ ИНВЕСТИТОРА КОЈИ НАМЕРАВАЈУ ДА МУЧЕ СВОЈЕ ПОРОДИЦЕ ИДУЋИХ 100 ГОДИНА ДА ЖИВЕ У ОВАКВИМ РУГОБАМА.

Ругобе владају али није нам било могуће да тога има и у Србији?

Srbija se vraća svojoj kući (malo sutra)

JA JESAM POBORNIK OVAKVOG IZGLEDA PRIVATNIH KUĆA ALI PRETPOSTAVLJAM DA JE DOSADNO DA SVE BUDUĆE ZGRADE BUDU TIPSKOG KARAKTERA. To upravo hoće Ministrarstvo za gradnju ili razgradnju Velje Ilića da nam kaže. TIPSKA GRADNJA! Jes kad bi to moglo.

Na taj način bi se vratili na uravnilovku i tipiziranje gradnje. Mislim da bi i sami ljudi odbili ideju da svi izgledaju isto. No do sada je toliko loša privatna gradnja po izgledu da je ovakva zgrada, kad bi bila tipska, bila spomeničkog tipa. Danas treba da prihvatimo bar neke smernice iz ovog članka.

KOSI KROV! Pod obavezno postavljati kosi krov ili krov sa ravnima u padu. To je naša diferentia specifica i toga treba da se držimo po svaku cenu. “Moderni arhitekti” smatraju da je kos krov demode. Nek se nose!

PRIZEMLJE OBLOŽENOI KAMENOM! Dobar štos i nalazi se u našoj tradiciji da stambeni prostor bude iznad štala tako da su se nekad ljudi grejali na topotu koja je izbijala iz štala ispod. Dobar štos ali malo prevazidjen, kad i kod radova gospodina BOŽE PETROVIĆA ali ne i kod radova PEDJE RISTIĆA.

SPRAT?!? Zašto sprat a ne veliko potkrovlje ako već iammo veliki kos krov? Naravno moj savet je veliko potkrovlje jer će tako sobe biti bolje ugrejane i bez grejanja.

OPEKA, DRVO, KAMEN su osnovni materijali gradnje ovih tipskih kuća a fasadni zidovi obloženi malterom kao lep beli šljašteći detalj z apogled na kuću izdaleka.

Pet bisera beogradske arhitekture (po listu 24SATA)

БЕСПЛАТНИ И МИЗЕРНИ ЛИСТ 24 САТА КОЈИ СЕ ДЕЛИ ОНИМ БЕОГРАЂАНИМА КОЈИ НЕ КУПУЈУ НОВИНЕ (АЛИ ИМАЈУ ПАРА ЗА ЦИГАРЕ И ОСТАЛУ ДРОГУ) ПРЕДЊАЧЕ У ПЉУВАЊУ СВЕГА СРПСКОГ И ШТО ПРЕДСТАВЉА СРБЕ И ИСТОРИЈУ. Некако та несрећна архитектура нема обележја неке традиционалности и онда је плен оваквих листова. БИСЕРИ су дакле зграде које су у духу еуропе и еуропског поимања вреднсоти, то је вама ваљда јасно? Или можда није?

Jedna skromna izložba o arhitekturi u Beogradu

SKROMNA ZATO ŠTO PREDSTAVLJANJEM SAMO FOTOGRAFIJA NE DOBIJATE NIŠTA. Kamo te naše radinosti u izradi maketa i perspektivnih skica? NIGDE IH NEMA. Naši arhitekti i studenti arhitketure su danas najveće lenštine medju svim profesijama iako im je sve dato. Tu je i autocad koji može  umesto vas da iscrta bilo šta. No to izgleda da ne smatraju i autori. Oni misle najlakše je slikati priglupu zgradu i staviti fotografiju u izložbeni prostor i to je to. NIMALO INVENTIVNOSTI  I ZABAVE U SVEM TOM RADU! NIMALO KREATIVNSOTI!