Dve bezsprizorne i zoćinačke organizacije ZAVOD ZA ZAŠTITU SPOMENIKA SRBIJE i ZAVOD ZA ZAŠTITU SPOMENIKA BEOGRADA su “zaslužne” za rušenje ove stare lepe zgrade u Beogradu na teritoriji opštine STARI GRAD. Naravno saučesnik je Sekretarijat za Komunalne poslove STARI GRAD u tom zločinu nad ovim krajem i direktni zločinac je gosn CRNOBRNJA koji sebi dopušta mnogo misleći da su pare glavna pokretačka snaga! SVE SAMA BARABA DO BARABE kratko rečeno! Nemam reči za ovaj gnusan čin ali treba i vas i sebe da podsetim da je sve ovo “ozakonjeno” u doba oligarha Borisa Tadića i uništitelja baštine iz partije DS.
Kad smo sve ovako lepo izložili napred i poazali ko je odgovoran sad da se samo još setimo i izraza
INVESTITORSKI URBANIZAM
koji podrazumeva besprizorno rušenje starih zgrada po Beogradu u ime podizanja staklenih skalamerija najrazličitijih oblika ali uvek ružnih! Mi Srbi ne umemo da stanemo na put ovakvim investitorskim barabama kakav je gosn Crnobrnja i sa ovog mesta poručujemo samo da smo zgroženi postupkom svih u lancu rušenja jedne kuće
BRAĆA BARUH
Браћа Барух (Исидор, Бора и Јосиф) су били синови Булине Јархи и Елијахуа Илије Баруха, београдскихЈевреја. Сва тројица су погинула током Другом светском рату, као припадници Народноослободилачког покрета. Улица, на Дорћолу, у којој су некада становали понела је њихово име, као и основна школа сазидана у близини њихове куће.
- Исидор Иса Барух (1910–1941), инжењер. После завршеног Техничког факултета, запослио се уСмедеревској Паланци и у београдској фабрици „Микрон“, одакле је отпуштен због револуционарне делатности. Године 1940. ухапшен је и осуђен на осам месеци затвора. По избијању устанка био је политички руководилац у Косјерићу, а потом политички комесар Црногорске чете Ужичког партизанског одреда. Погинуо је 29. септембра 1941. године, а за народног хероја је проглашен 6. јула 1953. године.
- Бора Барух (1911—1942), правник и сликар. Рођен је у Београду 19. новембра 1911. године. Године1934. је дипломирао на Правном факултету, а потом је студирао сликарство у Паризу. Због револуционарне актвности протеран је у Југославију, где је често хапшен и злостављан, а 1940. године спроведен је у логор у Билећи. Након капитулације Краљевине Југославије заробљен је и одведен у логор у Смедереву, одакле је побегао и отишао у Први шумадијски, а затим се прикључио Космајском партизанском одреду. У ослобођеном Ужицубавио се пропагандним радом. На повратку из Санџака ухваћен је од стране четника, код Нове Вароши, а потом предат Немцима. Био је заворен уБањичком логору, а касније стрељан у Јајинцима 7. јула 1942. године. У свету сликарства најпрепознатљивији је био по пејзажима, мртвим природама и портретима. Излагао је у Паризу, Лондону, Хагу, Београду и Загребу, а његова уља постхумно су представљена љубитељима уметности широмЈугославије и Европе.
- Јосип Јожи Барух (1913–1941), професор. Рођен је у Београду 1913. године. Завршио Филозофски факултет у Београду. Први пут је ухапшен после студентских демонстрација, 1934. године, а до смрти још двадесетак пута. Године 1939. запослио се као професор филозофије у Петровцу на Млави. Од 1941. године деловао је илегално у Бајиној Башти, где је основао партизанску чету чији је био политички комесар. Умро је у Ужицу 8. октобра 1941. године, од рана задобијених у борби код Бајине Баште.
DA SU OVAKVI LJUDI ŽIVELI I SAMO DVA SATA U OVOJ KUĆI TU KUĆU BI TREBALO OSTAVITI. ŽRTVA OVIH LJUDI UČINJENA JE ZBOG NJIHOVIH PRAVEDNIH UBEDJENJA PREMA SVOM NARODU. NO KAKO DEMOKRATIJA IZISKUJE I UVODJENJE KAPITALIZMA I TO ONOG PRIMITIVNOG ONDA JE SVE JASNO. UNIŠTENJEM OVE KUĆE UNIŠTILI SMO POMEN I NA OVU VELIKU JEVREJSKU PORODICU KOJA JE PORODICA-HEROJ U SRBIJI.
BEOGRAD BEZ ARHITEKTURE 