Communist Architecture of New Belgrade, Serbia – Odvratan naslov krije lepu priču ako uklonite reč Komunistička

AKO ŽELITE DA MALO OSETITE MRŽNJU PREMA JUGOSLAVIJI I AKO STE DOVOLJNO SADO-MAZO ONDA IDITE I PROČITAJT EOVAJ ČLANAK. ZA MENE JE TO MINORAN PRIKAZ JEDNE LEPE ARHITEKTURE JEDNOG HEROJSKOG DOBA. KAD BI DANAŠNJA “DEMOKRATKSA” BAGRA IMALA SAMO ONO “H” OD HEROJSKOG GRAD BI NAM IZGLEDAO JOŠ BOLJE. OVAKO SE NADJU BASTARDI DA UZ PLJUVANJE NAŠE ISTORIJE BUDU KAO ODUŠEVLJENI OBLICIMA KOJI SU TADA NASTAJALI.

–> SVIM ARHITEKTIMA KOJI BUDU VIDELI SVOJE PROJEKTE U OVOM ČLANKU UNAPRED SE IZVINJAVAM U IME TOG DEGENERIKA OD PISCA JER JE PRETERAO!<—

Nobody quite does architecture, design, and city planning, quite like ex-communist nations. Is “communist chic”, the illusion-filled products of the glory days of communism, ripe for a glamorous new takeover of the Western wallet? If they play their red-cards right, New Belgrade – the mind altering planned socialist city across the river Sava from historic Belgrade – is in prime position to be ground zero for the next rehash of the cultural revolution. …..

ЗА ОСТАТАК ИДИТЕ ТАМО ДАЛЕКО

NARAVNO AUTOR OVOG PONIŽAVAJUĆEG ČLANKA NJE UKAPIRAO DA NAM VREDJA ARHITEKTURU KAO ARHITEKTURU I FAKULTET ARHITEKTURE KAO TAKAV U VREME ONE NAŠE JUGOSLAVIJE. AUTOR SE MENI VAJKA KAKO JE ETO ON SAMO BEDNI PROLAZNIK KROZ NAŠ GRAD I KAKO JE VIŠE UČINIO ZA NOVI BEOGRAD NEGO MI SAMI I OVAJ BLOG. ZNATE ŠTA PONOVIĆU SA OVOG MESTA JOŠ JEDNOM – AKO SI SAMO PUTNIK KROZ NAŠ LEPI GRAD KAKO SU USPEO DA POKUPIŠ I IZRAZ “KOMUNISTIČKA ARHITEKTURA”? ZAŠTO NISI SVE TO NAZVAO “JUGOSLOVENSKA ARHITEKTURA” ILI “ARHITEKTURA SIROVOG BETONA” I TAKO DALJE?

ZATO ŠTO MU JE REČENO SA NEKOG MESTA DA OBAVEZNO PONIZI OVU VRSTU ARHITEKTURE I NAPRAVI OD NAŠEG GRADA JEDNU SREDINU KOJE SE TREBA GADITI. ZNAM TO SE NE VIDI IZ REČI KOJE SLEDE U NJEGOVOM ČLANKU ALI IZ NASLOVA MNOGO TOGA!

 

KO TO RUŽI BEOGRAD?

NAJVEĆI NARUŽITELJI BEOGRADA SU PROJEKTANTI BEOGRADA. TO zvuči ružno ali čijjnenice su takve. Kad jedan gosn MALDINI SLOBODAN može olako da predje preko postojanja jednog starog drveta onda ništa više nije čudno.

Zašto niko ne može d astane na put ruženju Beograda? Jer smo u primitivnom periodu uvodjenja kapitalizma medju Srbe a sami znate da kapitalizam “ne poznaje granice” i da je tom prljavom sistemu “na putu u europu” važno da zatre svo naše pamćenje pa i ono pamćenje o arhitekturi prošlosti.

Nekad je Beograd u nekim svojim delovima ličio na Pariz a danas liči na neko prljavo predgradje Pariza sa svojims taklenicima i rugobicama sa kojih otpadaju delovi fasade. To nije jedina stvar, najgor eje što se uništavaju zelene površine i to besomučno tako da će ovaj naš Beograd da liči na najgore pustinjske gradove amerike.

SAVAMALA – jedan pogled jednog arhitekte

REKOH JA ARHITEKTE VOLE VELIKE I NOVOIZMIŠLJENE IZRAZE.

Ovaj naoko interesantan članak Aleksandra Milenkovića, valjda “onog” Aleksandra, poznatog arhitekte upravo vrvi od, na momente, potpuno nerazumljivih izraza znanih samo njemu i njegovoj užoj okolini. No i kao takav je lepa informacija o tome šta se dogadja u ovom kraju Beograda i na koji način.

 

Priglupi ćoškovi BEOGRADA – Silly corners in BELGRADE (Koče Kapetana street)

NEVEROVATNI ĆOŠKOVI BEOGRADA su nova tema ovog zaista, arhitekturi, predanog bloga. Naime ovaj “ćošak”, odnosno ispušteni plac izmedju jedne starije i jedne nove zgrade u Beogradu izaziva podsmeh. Zašto je ispušten? Kome to nije trebao?

Arhitekti, jer možda nije znao kako će da nacrta zgradu koja ima nepravilan završetak? Prosto je neverovatno ako je to istina. Takav arhitekta bi trebalo da bude sa imenom i prezimenom na nekom strubu srama zauvek jer kad se već smejemo onda daj nešto konkretno čemu treba da se smejemo. Projektanti ovog objekt aimaju ozbiljan problem u glavi i u kompjuteru. NE UMEJU DA NACRTAJU KOSI ĆOŠAK!

Investitoru, što je prosto neverovatno jer su investitori širom Beograda jedan halapljivi sloj društva koji bi oteo svakom čoveku plac iz usta. Dakle zašto investitor bar nije oteo ovaj plac i spasao nas ove bede ovog izgleda? Prosto je neverovatno što to nije uradio. Da li je moguće da su i investitori oslabili s parama? Ili je vlasnik placa zaista bio halapljiv iznad mere (podržavam ga samo da se zna)?

E sad ostadoše i Opštinske vlasti. Zašto opštinske vlasti nisu sugerisale da i taj plac treba da udje u projekat ove naoko pristojne stambene zgradice? Zašto ih nisu uslovili ILI-ILI. Nema dozvole ako ne udje i ovaj prazan prostor? Verovatno su bili lepo “podmazani” da ćute i to je to. MI SMO ZAUVEK DOBILI OVAJ RUŽNI DELIĆ BEOGRADA ZA VEČNO GLEDANJE I PODSMEH i to ovim redom

1. arhitekta

2. investitor

3. opštinske vlasti

Nema veze, sve će to narod progutati, što reče Djilas od sada na vlasti u košarkaškom savezu, ili mu je to DRUGO zanimanje? Ništa mi nije jasno.

ТРАНСФОРМЕРСИ шетају градом 1

VIDELI STUDENTI KO JE POBEDIO NA KONKURSU ZA MUZEJ TEHNIKE I ETO TI NJIH ODMAH KAKO IMITIRAJU SVE TO U VEZI SA TRANSFORMERSIMA. POZNATI FILM IM JE OČIGLEDNO INSPIRACIJA. SAMO DA IM SE OBJEKTI NE PRETVOR EU NEKA ČUDOVIŠTA.

Otkud ovakvi neprilični objekti medju nama? Uticaj strane literature i izvedenih objekata po inostranstvu, to sigurno. Literatura je uvek nešto što širi saznanja o dometima arhitekture po svetu. A literatura arhitketama su očigledni objekti izvedeni pos vetu. No kao i svi kopiranti stilova ni Srbi se nisu pokazali ništa boljim od ostalih. Kad je svojevremeno kopiran stil Korbizjeovih velikih “fabrika stanovanja” niko od arhitekata u Jugoslaviji i SSSR-u nije upotrebljavao koncept ovog arhitkete “do kraja”. Naime krovovi su “zaboravljeni” a na krovoima je uvek bilo nekih dešavanja. Zatim zaboravlejni su mnogi detalji kao ulice u okviru tih velikih objekata u kojima su postojale radnje i slično. Tako i danas Naši arhitekti vide samo oblik, to brzo prekopiraju a zatim se brinu o strukturi i nameni objekata koja često nije jasna. Neki od ovih objekata liče na aerodromske zgrade ili proizvodne hale a po nameni su sasvim nešto drugo. Tako je to kad kopiraš stil samo po ljušturi.

Najsmešniji izraz u onom gore članku je “osmislili zgrade po meri mladih”. Kakve su to mere po kojima mladi sami projektuju? Skoro nikakve. Oni samo kopiraju postojeće stilove i deo su trenda a to i sami žele. Žele da se odmah uklope u nakaradni TRANSFORMERS stil koji sada “vlada”. Uopšte uzev trebalo bi da psotoji i televizija koja propagira ovakav stil kao što postji televizija PINK koja propagira nakaradu od grand televizije. Ali šta ima veze, iako ove rugobe neće ugledati dana. Ili možda hoće?!

POUKA SRBIMA: OSIM STILA KOPIRAJTE I NAMENU I STRUKTURU JER SAMO TAKO ĆETE MOĆI DA NEŠTO URADITE.

IVICA MLADJENOVIĆ jedna karijera

POVOD ZA OVAJ ČLANAK O JEDNOM NAŠEM ARHITKETI JE UPRAVO TO ŠTO JE OVA SIMPATIČNA KUĆA, NEKADAŠNJI PRIMER PREFABRIKACIJE U JUGOSLAVIJI, UKLONJENA SA SAJMA U BEOGRADU. BEZDUŠNE VLASTI I UPRAVA SAJMA VALJDA IZ SVOG TIPIČNOG NEZNANJA JE UKLONILA OVAJ OBJEKAT KOJI JE JEDAN OD DVA OBJEKTA NA SAJMU KOJI SU BILI OČIGLEDAN PRIMER PREFABRIKACIJE PRIMENJIVANE U JUGI. DRUGI JE BIO ONAJ KOJI I POSTOJI DAN DANAS A TO JE DRVENA, PREFABRIKOVANA, MONTAŽNA KUĆA ZA IZVOZ U AMERIKU NEKADAŠNJE JUGOSLOVENSKE FIRME “ENERGOPROJEKT”. TAJ DRUGI OBJEKAT KOJI NIJE SRUŠEN JE VEROVATNO POTREBAN KAO NEKI DODATNI OBJEKAT ALI NIJE JASNO ZAŠTO NIJE OSTAVLJEN OVAJ OBJEKAT GORE NA SLICI.

Prošetao sam po sajtu gospodina IVICE MLADJENOVIĆA i mogu da kažem da mi je drago da ovaj arhitekta a pre svega čovek organizator velikog broja bijenala arhitekture u Beogradu ima svoj sajt, istina malo skučen i nešto prenatrpan slikama i fotosima i projektima ali takav je kakav je. Često na ovom sajtu prikazujemo slike iz njegovih publikacija o arhitekturi i vidim da su čitane i pregledavane jer vas očigledno interesuju smao rešenja kuća a ne diskusija o propaloj arhitketuri Beograda i Srbije.Inače gospodin Ivica Mladjenović bi trebalo da ima malo bolje fotografije, veće rezolucije, tako da mogu tekstovi i da se pročitaju. Ništa ne znači ako samo možemo da VIDIMO informaciju ako ne možemo da je I pročitamo.

Zašto je uprava Sajma srušila ovakav objekat i zašto nije prvo našla neku namenu njemu? To treba njih da pitamo jednom kad bude vreme za to i kad mi padne na pamet da im pišem. Verovatno ću uskoro to i da uradim.

Sajt arhitekte IVICE MLADJENOVIĆA

Narodni muzej je dobio svoje novo ruho (izgled) – New look for Museum of art

 

Po mom skromnom mišljenju veoma skromno rešenje ali nema veze, dajte da se taj jadni napušteni, potpuno zqaboravljeni muzej otvori pa makar posle podne radio kao kafić.

Konkurs je gotov, postojala je kakva takva javnost, šef komisije je propagirao ulaz sa trga u podzemlje (kakva glupost, ali izgleda glavno rešenje to ne sadrži. Hvala Bogu i projektantu koji je izgleda sin našeg poznatog projektanta Milana LOJANICE. Nekako ne mogu da se otmem utisku da mu nije pomogao tata jer je to bio veliki maher z akonkursna rešenja u staroj JUGOSLAVIJI. On (Milan L.) i njegovo drugo ja P. Cagić su harali konkursima u nekadašnjoj Jugi.

No hajde da se ipak malo poradujemo što će muzej kako tako proraditi. Sad treba da sačekamo samo da se gradska mafija dogovori o visini koštanja radova i sv eće biti u redu. Naravno cenu će objaviti preko novina kao da izgleda da je to poštena cena i onda “svako na svoje radne zadatke” (dobre fore je imao gospodin Slobodan Milošević).

Lepotica u Mutapovoj ulici u Beogradu

 

Ponovo lutamo i otkrivamo Beograd. Ustvari mi ga “otkrivamo” jer je on već otkriven samo čeka da se to lepo primeti i zabeleži.

Ova otmena i lepa zgrada sa ugaonim motivom koji je redak motiv još od perioda izmedju dva rata kad je bio omiljen motiv arhitektima i graditeljima grada. Jedan stari motiv ali u novom ruhu, na lepoj modernoj zgradi. Taj momenat da vam je ulaz u zgradu na uglu ulice i da je to ujedno ugao i zgrade je izvanredan jer omogućuje projektantu da zgradu podeli na dva dela. Takodje je izvanredan momenat za oblikovanje tog ugla i zgrade i ulice. Ovde je projektant bolje uradio ugao zgrade nego ugao ulice. Nedavno smo prikazali ovde ugao ulaza u FON gde je ugao zgrade bolje tretiran.

Fasada je lepo oblikovana i može se reći čak jako interesantno i nesvakidašnje. Grupisanje prozora deluje veoma novo za ove naše unificirane krajeve. Balkoni su baš pravi a završetak zgrade baš ono pravo. Završetak zgrade je u retro stilu i to daje zgradi dodatnu vezu sa prošlošću kojom odiše ovaj kraj Beograda.

Nadam se da je stanarima u ovoj zgradi baš lepo i unutra i spolja kad izadju ispred svoje zgrade.