Izvesni prevodilac reaguje na tekst jednog Arhitekte

BLESAVA SITUACIJA! APSOLUTNO NADREALNA SITUACIJA!

Jedan prevodilac, Vladimir Pavlović iz Beograda, reaguje na tekst koji piše jedan arhitekta!?!?!? STVARNO SMEŠNO ALI ISTINITO. Ko pažljivo čit aove moje tekstove ovde primetio je jedan “tag” posvećen arhiteltima, “arhitekte vole velike fraze”, ko ne čita evo sad sam vam rekao. Dakle prevodilac tekstova krenuo da prevodi tekst jednog arhitekte to vam je kao snimanje jednog horora u SF maniru kao recimo film JUNE. Ali ovaj smešan čovek je ipak pokušao da “prevede” tekst jednog arhitekte i to još heroja ovog bloga Mihajla Mitrovića, daj bre Pavloviću koji moj ti treba ovaj “prevod”? Šta si ti hteo da kažeš bre a?

MINERALNOM VODOM GREJU HOTEL?

MINERALNOM VODOM GREJU HOTEL

KAKAV JE TO NEMORAL?

Koristitiizvor mineralne vode za vodu za radijatore to jest za centralno grejanje? To je ta održiva arhitektura? VELIKA NEMORALNA STVAR PREMA PRIRODI je tu učinjena i nema povratka. Šta kad izvor presuši? Šta ako se tim bespoštednim korištenjem jednog prirodnog resursa poremeti neki balans u prirodi? IMAMO LI MI PRAVO NA TO?

Koji kreten bi doneo takvu odluku? Da li su mineralne vode kad ih ne dirate i pustite da teku u prirodi nešto što je razbacivanej energije? NE TO JE TIPIČNA KRADJA od prirode i jednog dana će nam se ta prirod aosvetiti za to, taj disbalans.

Mi nemamo pravo na to. Mineralne vode su blago jedne zemlej a mi nemamo pravo da ih uništavamo i zaustavljamo njihov dalji tok. JEDNSOTAVNO TO NIJE PRIRODNO!

BETON HALA kao mesto okršaja vlasti s alternativnim rešenjima PRIVATNIH LICA

POZNATA ŽENA ARHITEKTA IZ NEKIH PROŠLIH VREMENA, KADA JE HARALA BEOGRADSKIM URBANIZMOM, DANAS JE PENZIONER KOJA IMA SNAGE DA PROGOVORI O OVOM POTPUNO OČIGLEDNOM PRIMERU GDE SE VLAST MEŠA U VEĆ POSTOJEĆA REŠENJA E DA BI NEKO MAZNUO PARE U SVOJ DŽEP. TO JE TOLIKO OČIGLEDNO DA SVA DALJA OBJAŠNJENJA SU SAMO MLAĆENJE PRAZNE SLAME, DA NE KAŽEM NEŠTO GRUBLJE.

No lepo je pročitati ovakve članke jer nam govore o jednom prošlom vremenu i govore nam istovremeno i nama samima danas, u nazovi demokratskoj državi, gde smo svi taoci jedne jedine partije ovaj put partije koja sebe naziva demokratskom (malo sutra). Živimo po merilima te partije, jedemo šta nam oni daju, mislimo kako oni hoće i na kraju moramo da stanujemo u onome što nam oni grade. Kompletno smo podredjeni ideologiji smao jednog mišljenja. U sklopu svega tog aje i ovo. Što da neko ima Beton halu za sebe, hoćemo mi da vodimo tu halu. Nije  to za jednog čoveka već za celo društvo, malo sutra.

GADIM SE LJUDI SA VLASTI KOJI UZURPIRAJU PRIVATNE AKTIVNOSTI KOJE DOVODE DO USPEHA. PONAŠAJU SE ISTO KAO TITOVI KOMUNISTI. ČIM NEKO ODSKAČE TAJ SE PROKAZUJE PO NOVINAMA I TAJ GUBI SVOJU IMOVINU I SVOJE IDEJE. KRADJA IDEJA NIJE SAMO ODLIKA KOMUNISTA, DAKLE, VEĆ I “DEMOKRATA”. ZAŠTO TI SAM DA IMAŠ SVOJE IDEJE, PODELI IH SA NAMA, VEOMA SU TO LEPO NAUČILI OD KOMUNISTA, PRAVA TITOVA OMLADINA, PODVUČENO ŽUTIM.

Beogradska tvrdjava i Zoološki vrt

Gospodja ALEKSANDRA SAŠA BANOVIĆ se oglašava povodom proširenja zoološkog vrta na Kalemegdanu. Veoma lepo. Indikativan je podatak da je ta žena, koja je dobrano mučila investitore u vreme komunističkog “režima” sa svojim osporavanjem mnogih dozvola za gradjenje kao i sprečavanjem dobijanja istih, sada itekako bude povredjenja kad se njeno “čedo” DUP kalemegdanske tvrdjave uzurpira. SVE DODJE NA SVOJE! Prvi put u životu stojim na strani tih ljudi koji želed a prošire ZOO vrt, strašni vrt, najlepši vrt na svetu, na deo koji su sada rupčage i utrina za igrače američkog fudbala.

Komunisti su pridavali veći značaj pravilnom razvoju gradova – YUGOSLAVIAN authorities were much more dedicated to the city evolution

1 deo komunisti više znaju o razvoju gradova

Komunističke vlasti nekadašnje JUGOSLAVIJE su imali više sluha za razvoj gradova i samim tim z aočuvanje starih jezgra gradova širom nekadašnje Juge. Jedan od takvih poslenika očuvanja starih delova gradova i pažljivog posmatrača i učesnika toga doba sigurno je i Aleksandra Saša Banović. Iz ovog članka možete pročitati mnogo tog ainteresantnog u vezi sa njenim radom i učinkom u tom dobu. Sigurno da onaj period u razvoju Beograda od 80 godina koji ona navodi u njemu je učestvovala bar sa 20-25 godina i u tome je bila dobra. Može se reći da se po novinama uvek vuklo njeno ime jer j ečesto lično zabranjivala neke intervencije koje bi urušavale delove grada pod zaštitom. Njena opaska o današnjoj očiglednoj promeni fiziomije grada Beograda je sigurno više od rečenice. TO JE STVARNOST!

No mi ovde na ovom blogu koji se trudi da iskritikuje sve pa i Sašu Banović možemo ipak reći da iako je nekad bila mnogo oštra povodom nekih lokacija ipak su gradjeni megalomanski projekti koji narušavaju lice Beograda. Dva takva primera su objekat JUGODRVA pord Narodnog pozorišta koji je i onda i danas “smetao” opštem izgledu starog dela grada, opštine Stari grad. Drugi objekat je objekat nekadašnje Ljubljanske banke u ulici Maršala Tita (projektanti Ivanka i Relja Kostić, o njima ćemo kasnije na ovom blogu) koji je delovao dosta anahrono u svom okruženju i izazvao dosta polemike u javnosti toga doba. Za oba objekta koja kao da su slični (ko je koga pokrao ne zan se) KVARE AUTENTIČNA JEZGRA GRADA BEOGRADA i to u vreme “vlasti” A. S. Banović. Verovatno je došlo vreme svodjenja računa i gospodja Banović ima šta da kaže o tom dobu. No trebalo bi da priča i o svojim propustima jer ćemo to trpeti idućih sto godina.